Preskoči na glavni sadržaj

Postovi

Prikazuju se postovi od srpanj, 2013

Infekcija mokraćne bešike

Infekcije mokraćne bešike su najčešće infekcije i dovode do simptoma peckanja prilikom mokreća i česte potrebe za mokrenjem. Infekcija mokraćne bešike je vrsta infekcije urinarnog trakta (IUT). Infekcije mokraćne bešike češće kod žena nego kod muškaraca. Većina žena iskusi nekomplikovanu infekciju mokraćne bešike koja se jednostavno tretira kratkom terapijom antibioticima. Kod muškaraca, infekcije mokraćne bešike mogu da pogode i prostatu i moguće je da će biti potreban duži tretman. UZROCI INFEKCIJE MOKRAĆNE BEŠIKE — Urinarni trakt obuhvata bubrege (koji filtriraju urin), uretere (cevčice koje sprovode urin od bubrega do mokraćne bešike), mokraćnu bešiku (u kojoj se sakuplja urin) i uretru (cev koja sprovodi urin od mokraćne bešike). U tim delovima tela obično nema bakterija. Međutim, one se kod žena i muškaraca koji nisu obrezani nalaze vrlo blizu. Do infekcija mokraćne bešike dolazi kada bakterije putem uretre stignu do mokraćne bešike. Faktori koji povećavaju rizik od nasta

Kako spriječiti nastanak kamenca u bubregu?

Prevencija ponovne pojave kalcijumskog kamenja (koje se obično sastoji uglavnom od kalcijum oksalata) za cilj ima smanjenje koncentracije litogenih faktora (kalcijuma i oksalata) i povećanje koncentracije inhibitora formiranja kamenja, kao što je citrat. Postizanje ovih ciljeva može da zahteva kako izmenu ishrane, tako i primenu odgovarajućih lekova. Medicinska terapija (i metabolička procena) obično se sprovode u slučaju pacijenata koji su formirali više od jednog kamena. Čak i ako je pacijent izbacio jedan kamen, važno je pregledati snimke kako bi se utvrdilo da li postoji i drugo kamenje jer njihov prolazak nije ekvivalentan formiranju. U najmanju ruku pacijenti sa jednim kamenom se ohrabruju da povećaju unos tečnosti i periodično se kontrolišu (obično bubrežnom ultrasonografijom), kako bi se utvrdilo da li postoji novo kamenje. Ovde ćemo prikazati tretman pacijenata sa ponovljenim formiranjem kalcijumskog kamenja. Tretman pacijenata sa ponovnim formiranjem kamenja drugog po

Intravenska urografija

Intravenska urografija je radiološka dijagnostička metoda snimanja bubrega i mokraćnih puteva (ureter, bešika i uretra). Ova metoda se izvodi tako što se u perifernu venu ubrizgava jodno kontrastno sredstvo koje se potom izlučuje putem bubrega i mokraćnih kanala. Na taj način mi dobijamo uvid u funkciju bubrega i anatomsku strukturu mokraćnih puteva. Dakle, intravenska urografija nam omogućava dijagnostiku smanjenje ili odsustva funkcije bubrega te vizuelizaciju različitih patoloških procesa u mokraćnim putevima (tumori, kamenci, kongenitalne anomalije, hronične upalne promene, zastoj u protoku mokraće, uvećanje prostate itd.). Priprema pacijenta za pregled podrazumeva uzimanje laksativnih sredstava i izbegavanje namirnica koje doovode do stvaranja gasova u crevim, tokom 2 do 3 dana pre pregleda. Nekoliko sati pre pregleda pacijent ne treba da uzima vodu. Sam pregled je prilično jednostavan i izvodi se tokom ležanja pacijenta na radiološkom stolu. Inicijalno se napravi tzv. nat

Kamen u bubregu

Prisustvo kamena u bubregu (latinski nefrolitijaza) je česta bolest i ona se npr. u SAD javlja kod oko 12% muškaraca i 5% žena mlađih od 70 godina. Bolest je tri puta češća kod muškaraca u odnosu na žene što se objašnjava hormonskim i metaboličkim razlikama između polova. Isto tako, bolest se češće javlja u razvijenim zemljama sveta i kod ljudi višeg socijalnog statusa što se povezuje sa načinom ishrane.  U nekim podučjima naše zemlje uečstalost javljanja kamena u bubrezima je češća (litogena područja) što se povezuje sa kvalitetom vode i načinom ishrane. Kako nastaje kamen u bubregu? Postoji više teorija o mehanizmu nastanka kamenca u bubregu. Najčešći razlog nastanka kamena u bubregu je pojačano izlučivanje minerala putem mokraće (kalcijum, fosfor, oksalati, cistin, mokraćna kiselina) ili narušena ravnoteža između  napred navedenih prometera i inhibitora (magnezijum, citrat, pirofosfat i glikozaminoglikan) kristalizacije minerala u mokraći. Naime, mokraća je zasićeni rastvor

Hemodijaliza

Dijaliza je metoda za lečenje terminalne slabosti bubrega. Kada bubrezi više ne funkcionišu efikasno, otpadni proizvodi (toksini) i tečnost se nakupljaju u organizmu. Dijaliza preuzima deo funkcije bubrega koji otkazuju i uklanja otpadne materije i tečnost. Dijaliza je obično potrebna kada je izgubljeno 90 ili više procenata bubrežne funkcije. Do toga obično dolazi više meseci ili godina nakon dijagnoze hronične bubrežne bolesti. Na početku bolesti bubrega koriste se druge vrste terapije koje pomažu u očuvanju bubrežne funkcije i odlažu potrebu za terapijom zamene bubrežne funkcije. KOJI JE TIP DIJALIZE NAJBOLJI? — Kada dijaliza postane neophodna, pacijent (zajedno sa lekarima) razmatra prednosti i mane dva tipa dijalize: Hemodijaliza (u centru ili kod kuće) Peritoneumska dijaliza Na izbor između hemodijalize i peritonumske dijalize utiče veliki broj činilaca kao što su dostupnost, pogodnost, osnovni medicinski problemi, situacija u kući i starost. Ova odluka se najbolje do

Policistična bolest bubrega

Normalno, bubrezi filtriraju toksične materije i tečnost iz krvi. Kod osoba sa policističnim bubrezima, oni postaju uvećani sa više cista koje ometaju normalnu bubrežnu funkciju. To ponekad može da dovede do otkazivanja bubrega i potrebe za dijalizom ili transplantacijom bubrega. Postoje dva glavna oblika bolesti policističnih bubrega: autozomalna dominantna bolest policističnih bubrega i autozomalna recesivna bolest policističnih bubrega. Autozomalna dominantna bolest policističnih bubrega (ADBPB) je čest poremećaj koji se javlja kod 1 na svakih 400 do 1000 osoba. Kod samo oko polovine ADBPB će biti dijagnostikovana jer bolest obično prolazi bez simptoma. Autozomalno dominantna znači da postoji rizik od 50 procenata da će roditelj preneti mutiran gen na dete. Autozomalna recesivna bolest policističnih bubrega (ARBPB, nazvana još i dečja bolest policističnih bubrega) se obično dijagnostikuje još kod beba, iako blaži oblici mogu da se dijagnostikuju kasnije tokom detinjstva ili

Dijaliza ili transplantacija bubrega?

Dijaliza i transplantacija bubrega su tretmani za zamenu bubrežne funkcije koji se primenjuju kod poslednjeg stadijuma bolesti bubrega. Postoje dva tipa dijalize: hemodijaliza i peritoneumska dijaliza. Kada bubrezi više ne funkcionišu dovoljno efikasno, otpadni proizvodi (toksini) i tečnosti se nagomilavaju u krvi. Dijaliza preuzima deo funkcija bubrega koji otkazuju i uklanja tečnost i otpadne materije. Transplantacijom bubrega se u potpunosti nadoknađuju bubrežne funkcije. Ovde se govori o prednostima i manama ovih terapijskih opcija. Vi i Vaša porodica sa lekarom treba da razgovarate o svim opcijama kako biste doneli odgovarajuću odluku o Vašem daljem lečenju. KADA ĆE DIJALIZA ILI TRANSPLANTACIJA BUBREGA BITI POTREBNI? — Na početku bolesti se koriste lekovi kojima se čuva bubrežna funkcija i odlaže potreba za dijalizom i transplantacijom. Ti rani tretmani deluju na bubrežnu bolest, sekundarne faktore (kao što je hipertenzija) koji ubrzavaju razvoj bubrežne bolesti i kompli

Kako sačuvati bubrege?

Dijabetes i visoki krvni pritisak česti su uzroci bubrežnih oboljenja. Međutim, većina osoba sa bubrežnim oboljenjem nije svjesna svog zdravstvenog stanja. Ako imate dijabetes, porazgovarajte sa svojim ljekarom o tome da se testirate na bubrežno oboljenje i održavajte bubrege zdravim tako što ćete kontrolirati šećer u krvi i krvni pritisak. Ako imate dijabetes ili hipertenziju, možda se suočavate i sa hroničnim oboljenjem bubrega koje predstavlja smanjenje bubrežne funkcije. Pošto se hronično oboljenje bubrega često razvija postepeno i sa malo simptoma, mnoge osobe sa ovom bolešću ne uviđaju da su bolesne sve dok oboljenje ne uznapreduje i dijaliza ne bude neophodna. Bubrežna oboljenja su deveti vodeći uzrok smrti u Sjedinjenim Američkim Državama, odgovorna za smrt više od 48.000 ljudi u 2008. godini. 2000. godine, više od 26 miliona odraslih osoba u SAD-u imale su hronično oboljenje bubrega a većina ih toga nije bila svjesna. Kako možete spriječiti ili kontrolirati bubrež

Dinamička scintigrafija bubrega

Što je dinamička scintigrafija bubrega? Dinamička scintigrafija bubrega je slikovno dijagnostički postupak za prikaz morfologije i funkcije bubrega s pomoću radiofarmaka koji se izlučuju preko bubrega. Radiofarmak: Tc-99m DTPA, T1/2 6 sati. Cilj pretrage je ocijeniti morfologiju i funkciju bubrega te eliminacijsku sposobnost kanalnog sustava. Primjenjuje se kod jednostranih ili obostranih smetnji drenaže ili proširenja bubrežnog kanalnog sustava u smislu hidrokalkuloze, stenoze pijeloureteričnog vrata ili uretera, hidronefoze ili hidrouretera. Priprema bolesnika prije pretrage Prije pretrage treba popiti oko 1 litru tekućine Bolesnik ne mora biti natašte Upozoriti liječnika ili medicinskog inženjera na mogućnost trudnoće ili na dojenje Preporučljivo je nakit i metalne ukrase ostaviti kod kuće ili ih ukloniti prije snimanja Nakon pretrage bolesnik treba piti što više tekućine i što češće mokriti Dinamička scintigrafija bubrega kod renovaskularne hipertenzije Tjedan da

Šećerna bolest i bubrezi

Tijek bubrežne bolesti Dijabetička bubrežna bolest razvija se godinama. Opsežna ispitivanja na životinjama i ljudima pokazala su da je napredovanje različitih kroničnih bolesti bubrega, pa tako i dijebetičke nefropatije većim dijelom posljedica sekundarnih hemodinamskih i metaboličkih poremećaja, a ne aktivnosti osnovne bolesti. U nekih bolesnika u prvim godinama šećerne bolesti filtracijska sposobnost bubrega je veća nego u zdravih osoba. Nakon nekoliko godina u dijabetičara može se u mokraći pojaviti manja količina albumina. Radi se o prvom stadiju kronične bubrežne bolesti koji karakterizira mikroalbuminurija. U ovom stadiju očuvana je filtracijska sposobnost bubrega. Kako bolest napreduje, sve više albumina dospijeva u urin. Ovaj stadij naziva se makroalbuminurijom ili proteinurijom. Kako se povećava količina albumina u urinu, tako se smanjuje bubrežna sposobnost filtriranja. Sa smanjenjem sposobnosti filtriranja sve se više otpadnih tvari metabolizma bjelančevina zadržav