srijeda, 3. srpnja 2013.

Kamen u bubregu

Prisustvo kamena u bubregu (latinski nefrolitijaza) je česta bolest i ona se npr. u SAD javlja kod oko 12% muškaraca i 5% žena mlađih od 70 godina. Bolest je tri puta češća kod muškaraca u odnosu na žene što se objašnjava hormonskim i metaboličkim razlikama između polova. Isto tako, bolest se češće javlja u razvijenim zemljama sveta i kod ljudi višeg socijalnog statusa što se povezuje sa načinom ishrane.  U nekim podučjima naše zemlje uečstalost javljanja kamena u bubrezima je češća (litogena područja) što se povezuje sa kvalitetom vode i načinom ishrane.



Kako nastaje kamen u bubregu?

Postoji više teorija o mehanizmu nastanka kamenca u bubregu. Najčešći razlog nastanka kamena u bubregu je pojačano izlučivanje minerala putem mokraće (kalcijum, fosfor, oksalati, cistin, mokraćna kiselina) ili narušena ravnoteža između  napred navedenih prometera i inhibitora (magnezijum, citrat, pirofosfat i glikozaminoglikan) kristalizacije minerala u mokraći. Naime, mokraća je zasićeni rastvor različitih soli. U situacijama kada ona postane prezasićena zbog pojačanog izlučivanja minerala ili manjka tečnosti u organizmu i situacijama kada se smanji koncentracija inhibitora kristalizacije, dolazi do fomiranja kristala u mokraći koji mogu da prerastu u kamen.

Šta doprinosi stvaranju kamena u bubregu?

U faktore koji doprinose stvaranju kamena u bubregu spadaju infekcije mokraćnog trakta, oboljenja mokraćnog trakta u kojima postoji zastoj mokraće (anatomske anomalije bubrega, suženje uretera, refluks mokraće, uvećanje prostate i sl.), endokrini i metabolički poremečaji (hiperparatireoidizam, urična dijateza), genetska predispozicija, način ishrane i nedovoljan unos tečnosti odnosno stanja dehidratacije (gubitka tečnosti iz organizma), dugotrajna imobilizacija, neka oboljenja creva i sistemske bolesti kao što su Kronova bolest, jejuno-ilealni bajpas i sarkoidoza, te uzimanje nekih lekova (kalcijum, preparati vitamina D, sulfonamidi).

Veličina kamena varira od par milimetara kada koristimo izraz pesak do nekoliko santimetara. Manji kamenci obično spontano napuštaju bubreg i eliminišu se van tela bez ikakve medicinske intervencije. Kada je kamen veći od 7 mm postoji velika verovatnoća da on zastane u mokraćovodu i izazove zastoj mokraće, vrlo često sa pratećom infekcijom. Veći kamenci uopšte ne mogu ući u mokraćovod i ostaju u bubregu gde obično postepno rastu.

Od čega je sastavljen kamen u bubregu?

Bubrežni kamenci imaju različit hemijski sastav. U oko 75% slučajeva oni sastavljeni od soli kalcijuma (kalcijum oksalat, fosfat ili karbonat), a ređe su sastavljeni od urata, struivita ili cistina.

Koji su simptomi kamena u bubregu i kako se on otkiva?

Klinička simptomatologija zavisi od lokalizacije kamenca. Kamenci u bubregu obično izazivaju tupe slabinske bolove. Ulazak kamena u mokraćovog karakteriše  jak bol (bubrežna kolika) koji se širi od slabinskog dela prema preponi i praćen je učestalim mokrenjem, mučninom i povraćanjem a ponekad i prisustvom krvi u mokraći te simptomima infekcije mokraćnog trakta. Bol obično traje od 20 do 60 minuta, ali ponekad i nekoliko sati i može biti toliko intezivan da zahteva hospitalizaciju pacijenta.

Prisustvo kamena u bubregu otkiva se ultrazvučnim pregledom i rentgenskim snimanjem (intravenska urografija).

Kako se leče kamenci u bubregu?

Kod manjih kamenaca za koje se očekuje spontana eliminacije terapijske mere uključuju pojačan unos tečnosti preko usta ili putem infuzije, analgetika i fizičku aktivnost. Kod kamenaca koji se zaglave u mokraćovodu (obično kamenci veći od 9 mm) ili većih kamenaca u bubregu primenjuje se različite terapijske metode kao što su ekstrakorporalna litotripsija (razbijanje kamena udarnim talasim), ureterolitotripsija (uvođenje specijalnog instrumenta u ureter ili bubreg i in situ razbijanje kamena), perkutana nefrolitotomija (uvođenja instrumenta preko kože u bubrežnu karlicu i in situ razbijanje kamena) i operativno lečenje. Operativno lečenje se danas retko primenjuje i uglavnom je rezervisano za veće konkremente (3 cm i više).

Kako sprečiti ponovnu pojavu kamena u bubregu?

Pacijent koji je jednom imao kamen ima velike šanse (do 70%) da kamen dobije ponovo. U tom smislu, posebno kod pacijenata sa ponavljanim kamencima ili obostranim kamencima, neophodno je nefrološko ili urološko ispitivanje sa ciljem da se otkrije eventualni uzrok stvaranja kamena i predisponirajući faktori. Zavisno od rezultata tog ispitivanja i od sastava konkrementa određuje se medikamentozna terapija i dijeta. Ponekad, kao što je naprimer slučaj kod pojačane funkcije paraštitne žlezde, potrebno je operativno lečenje iste.

Generalno, svi pacijenti koji imaju kamen trebaju unositi više tečnosti (negazirane vode, brusnica, limunada, urološki čajevi), posebno tokom letnjih meseci kada se tečnost gubi putem znojenja ili isparavanjem. Dnevna količina izulučene mokraće treba da bude više od 2 litra. Ne treba uzimati sok od grejpfruta jer on promoviše stvaranje kamena. Kod pacijenata koji imaju kamen sastavljen od kalcijum oksalata u ishrani treba izbegavati spanać, zelje, zelenu salatu, grašak, boraniju, cveklu. Kod fosfatnih kamenaca treba izbegavati ribu, žumance, mleko i mlečne proizvode, a kod uratnih kamenca iznutrice, crveno meso, grašak, boraniju, pasulj, bademe, kikiriki  i pečurke. Svi pacijenti koji imaju kamence treba da izbegavaju so u ishrani.

Osoba može da se inficira kada bakterija napadne mukoznu membranu usta, grla, anusa, uretre ili vagine. Ejakulacija nije neophodna da bi došlo do infekcije. Faktori rizika od infekcije su veći broj partnera, novi partner, ili istorija veneričnih bolesti.

SIMPTOMI HLAMIDIJE – Infekcija hlamidijom može da uzrok blagih ili teških simptoma. Međutim, neke obolele osobe uopšte ne pokazuju simptome, što omogućava prenos ove bolesti sa jedne osobe na drugu pre nego što se dijagnostikuje.

intertim.net

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.